Да ли разумемо руску пословицу о лењости?

У програму средње школе постоји песма у прози Иван Сергеевич Тургенев "Руски језик". Постоји линија тамо: "О велики, моћан, истинит и слободан руски језик." Нешто у овом приједлогу чинило се нашим људима, оптерећеним универзалном писменошћу, блиско, и он је узео у службу, мада, мало скраћен. Тако да је било речи: "Велики и моћни руски језик". У суштини, ова фраза се изговара у ироничном контексту: у случају да је неко направио грешку у изговарању речи, у изради реченице и тако даље. И сви разумију шта је у питању. То јест, поетска линија се претворила у владавину - неку врсту говора с хумористичким тоновима. Али, ако на крају закључимо, на пример: "Велики и моћни руски језик, зато га морамо искористити вешто", онда ћемо добити проповед.

Провербе и изреке - мост у протеклим вековима

На свим језицима без изузетка постоје преговоре и речи: о лењости, о раду, о вјештинама, о опажањима, уопште, о свему што се дешава нама и свијету око нас. Они су еволуирали током многих генерација и кроз миленијуме доносе нам мудрост наших предака. Од њих се може разумети како су наши пра-дедови третирали овај или онај феномен.

На пример, сви ми знамо лењост без изузетка. Неки се боре са њом, а понекад и успјешно, други уђу у то - а такођер постижу одређене висине у овом послу. Наравно, трагови ове борбе не могу се рефлектовати само фолклорним народом. Као резултат тога, било је много изговора о лењости. Неки од њих су добро познати свима, али да ли их добро разумемо? Хајде да разумемо.

Изреке о лењости и раду

Сви знамо реч: "Рад коња умире." У оригиналној пуној верзији, у облику преговора, изгледала је овако: "Од посла коњи умиру, а људи постају јачи". Лако је схватити да је значење речи и преговора супротно.

Поглавље говори да није потребно радити, јер је окупација тешка и незахвална, чак и такве тврде животиње као што коњи не могу да издрже. Поглавље такође објашњава да је неопходно радити, јер особа (за разлику од животиње која није у стању да схвати значење и значење рада) постаје здравија и јача од овога.

Да погледамо неке изјаве о лењости. На пример: "Неки други посао је мало невоља". Иако нема експлицитне помињања лењости, подразумијева се: кад неко други ради, можемо се одморити и не знамо проблем. Дакле, заправо? Не, није. Овде је питање другог: ако треба да замените пријатеља на послу, онда се не плашите претераног рада, јер је добро, а не морате га узимати као додатне проблеме и оптерећења.

Старе вредности познатих израза

Постоје и друге изјаве о лењости. "Удри корпе", на пример. Користимо овај корак у смислу "бити лењи, не радимо ништа". Првобитно је значење ове преговоре било другачије.

Баклусха је припрема за дрвену кашику. Представљала је обичну чурочку, исјечену из дневника. Одлична вјештина таквог рада није захтевала, па су му мајстори повјерили помоћници - ученици. И названо је једноставно занимање "да победите канте". Дакле, реч је о празнини, али о једноставном раду.

Пошто смо овде памтивши речи о лењости, како не звучати: "Рад није вук - неће бећи у шуму". То јест, нема потребе да пожурите, посао ће чекати, када смо спремни, онда ћемо то урадити. Али ако ову фразу завршимо на начин на који су наши преци дошли, добићемо следеће: "Рад није вук - неће побјећи у шуму, јер је проклет и потребно је то учинити." То јест, закључак је супротан - не повлачите повлачење, али ствар и даље неће ићи никуда, тако да је боље то учинити без одлагања.

Дакле, који је закључак из свега што је речено? Мудрост људи каже: не морате бити лијени - то је грех. Морамо радити за себе и помоћи другима - а онда ће све бити у реду.