Руски је уставно одређени државни језик Русије

Речници дају грубо дефиницију: језик је систем знакова који служи као средство комуникације људи, резултат размишљања и изражавања. Уз помоћ тога схватамо знање света, формирамо личност. Језик преноси информације, управља људским понашањем, ау држави служи да осигура да људи - званичници и обични грађани - разумеју једни друге колико год је то могуће.

Службени језик Русије

Сада о језику државе. Овај концепт је детаљнији, пошто свака држава има сваку државу своје националне карактеристике. Али основни принципи су исти. Дакле, погледајмо директно на државни језик Русије, шта је то. Према Уставу земље то је језик који се користи у законодавству, вођењу евиденције, правним поступцима и другим областима друштвеног и јавног живота. Ово је језик у којем власти комуницирају са својим грађанима. Објављује законе, објављује службене документе и одржава званичну државну преписку. Државни језик Русије користе медији (углавном, али не на рачун националног), то је језик наставе у школама, универзитетима и другим образовним институцијама. Устав земље (члан 68) утврђује да је државни језик Руске Федерације на свим својим огромним територијама руски.

Национални језици

Али то не значи да су други, на пример, украјински, татарски, калмик, још гори. То не значи да сви грађани Русије требају говорити само руски. Али ипак у било којем делу Русије сви представници власти - судије, полиција, градоначелници, гувернери - требају знати руски језик. Дакле, на питање колико државних језика у Русији постоји само један одговор: руски!

Остале карактеристике

Поред тога, републике, аутономије (окрузи и региони) које су део Руске Федерације, имају право да на своју територију уведу и оне језике преко којих локално становништво комуницира. Дакле, према најновијим подацима, заједно са руским, званични статус у Руској Федерацији је 49 језика! У другим земљама (Казахстан, Белорусија, Абхазија, Придњестарска република), руски језик се користи и као службени језик.

Једноставан пример

Службени језик Русије је руски. А ако, на примјер, јакутски јеленац стигне у одмаралиште у Осетији, онда нема проблема са улазак у хотел или, ако је потребно, куповином лијекова у апотеци. Млада прилично осетска апотека се свесно смеши и извршава наређење. И хердер-јелениста нема разлога да брине. Зна да је на амбалажи таблета или упутства за употребу у писаној форми, укључујући и на руском језику, разумио језик. Када је у својој огромној моћи државни језик руски, онда нема проблема са читањем таквих текстова.

Коме припада тај језик?

Дакле, можемо закључити: држава, која проглашава да је државни језик Русије руски, дефинишући га на свом службеном језику, дужан је увек да разуме ко се обраћа њој. Председник, као шеф Руске Федерације, држи државу да строго испуњава ову обавезу. Питање се природно појављује: "Ко поседује овај руски језик - јакути, карелци, источне Словене?" У нашем времену, када је Русија ујединила многе нације у једну државу са својим историјским језиком, језиком својих предака, то је постало власништво свих народа који сада живе под њеном заставом. Било би сјајно рећи да је Русија, као држава, поносна на сваки од доступних језика на својој мултинационалној листи, али да је без сумње важно да их очувамо. Ово је природно и природно је да сви народи који живе у Русији имају прилику да комуницирају на једном (руском) језику и истовремено слободно, без ограничења постојећих власти, да разговарају у свакодневном животу на језику својих предака.

На основу резултата последњег пописа Русије, постало је јасно да данас у Руској Федерацији постоје представници 160 националности. Наравно, сваки од њих има свој, посебан и не као други језик. Тешко је замислити како би представници различитих националности разумели једни друге, не би им помогли руски.

Свесна нужност

Подразумева се да сваки грађанин који жели да постане државни службеник или јавна личност не може да ради без знања руског језика. А држава, заузврат, својим грађанима даје такву прилику. Ако грађанин неће ући у службу државе, то не значи да му руски језик није корисан у свакодневном животу. На крају крајева, ово није само прилика да пренесете свој глас, ваше мишљење из сваког угла велике земље. Такође су богате културне традиције: песме, песме, књиге. И било би несмотрано да не чујете или знате све ово.