Марија Богуславка - главни лик украјинског народног вијећа. Украјински литература

Дума - лирском-епске дела украјинског фолклора о догађајима из живота Козаци КСВИ-КСВИИИ века. Наступали су у пратњи рецитације Бандура, лире или КОБЗА лутања певача. Овај жанр је чисто украјински народна књижевност. Према њиховој причи и стилу су близу славе плаче.

Од усана народа на страници збирки

Епске и лирске радови КСВИ века нису преживели нашем времену, постоји помена о постојању у неким изворима. Чињеница да је текст песме прошло од уста до уста, и почео да их пишу само у КСВИИ веку. Наравно, било је на десетине верзија исте мисли, јер сваки уметник у своје модификован текст, нешто додавање и уклањање нешто. Са овим сакупљача народне уметности, као Ницхолас Тсертелев, Пантелејмона Кулисх, Никола Максимовић, Амбросе Метлински, Измаил Срезневски, наше време је дошло до неколико стотина мисли у различитим интерпретацијама.

Међу њима, "Марија Богуславка," први пут забележена у 50-тих година прошлог века, у провинцији Харкову са устима Кобзар Ригоренка Краснокутск из села. неколико десетина варијанти ове песме су прикупљени све до 30-тих година 20. века. Али главни је један текст, који је објављен први пут у "Напомене о Јужној Рус" Пантелејмона Кулисх.

То истраживао безброј пута. Чак и Тарас Шевченко је објавио у свом "Пример за јужном руском школе." Парцела је инспирисао Мицхаел Старитского да напише драму, а композитор Александар Свешников - стварање балета.

"Марија Богуславка": аутор

Ако кажете да није, онда је у реду. Да, то се не зна ко је први сковао речи и звучало као оригиналног текста, тако да неко не може приписати једном ауторском. У овом случају, претпоставља се да су - резултат колективног рада. И то је тачно. Дума, као и било који други радови фолклора, преноси од уста до уста. То значи да ако је идеја песме био стран националне самосвести, не би узели маха и да се изнова и изнова не перепевали. Сваки Кобзар (обично су били носиоци народних песама) додаје свој допринос у тексту, благо га мења. Тако да мислим, "Марија Богуславка", као и сви остали - то је заиста плод целе етничке групе.

Тема и идеја

Ова мисао се с правом сматра драгуљ националног епа. Тема која доноси ову песму, - опис борбе украјинског народа против Турака, дуго остати Козаци у непријатељском заробљеништву и помоћ, што би учинило његовим земљацима девојку Мароуссиа. Идеја ради је осуда поробљавања и патње трпе од Украјинаца, а у изјави вере у бољи живот. Национална свест желео да комуницира са савременицима и будућим генерацијама путем мисли следећи мисли: без обзира на то колико туге и понижења доживљава, слобода могућа је захваљујући храбрим и храбрим акцијама.

Нека врста песничке форме (вербално рима, понављање реченица), прецизно изградња парцеле, опис наративни природе догађаја, јаког лирике, продирања у унутрашњи свет ликова - све су то типични знаци текст-епска садржане у овој песми о Марусиу Богулавку.

састав

Увод: прича о Козака су у заточеништву у турском Кхан.

Главни део обећања Маруси Богуславка ослободи сународнике.

Завршава девојка кочи реч, али она одбија да ради са Козака у домовини.

прича

Дума почиње напомињући да 700 Козаци дугих 30 година чами у затвору, а не видим белу светлост. Долази до њих Марија Богуславка и пита их да ли знају шта сутра празник у Украјини. Наравно, они не могу да знају, и она казе да је Ускрс. Козаци почети Марусиу проклетство, јер изазива своје срце, али она га пита да то не учини због њихових обећања да ослободи уочи празника. Њен супруг, турски Кан, када се иде у џамију, њене руке даје кључеве затвора. Маруса, као што је обећао, организује бекство Козаци. У растанку, тражећи од њих да дођу у град Бохуслав, рекао је њен отац, који није узео новац да купи, јер је "потурцхилас, побусурменилас". Завршава украјински национални савет тражи Бога за ослобођење свих робова.

Слика главног лика

Једном није открио, али постепено, у току приче. Маруссиа - једноставна роб, који је заробљен, где је постала супруга, конкубина турске Кхан. Сећа своју прошлост као себе назива "свештеника ћерка", да је ћерка свештеника. Марија Богуславка искрен и племенит, она отворено говори о Козаци о њиховим намерама да их ослободе, а зашто не сматра право на крочити на својој земљи.

Трагедија њене позиције да, чак има прилику да побегне, она то не ужива. Она је мука од савести, јер дуги низ година у заробљеништву она је постала муслиманка, иако је њен отац је био свештеник. Марија Богуславка она објашњава да је "побусурменилас за луксузном турском за добра несреће." Али симпатија наратор на боке хероина, а он покушава да га осуди, али да изазову симпатије.

историјска основа

Прави чињенице о постојању стварног Маруси Богуславка не. То је вероватно, колективна слика. Током година турског ропства многих девојака су одведени у ропство, а неки чак успели да постигну утицајну позицију у страној земљи. Најмање један што је познато - Наста Лисовскаиа, постала је жена султана Сулејмана. И због својих сународника су девојке ризиковали своје животе.

Таква оригинална дела као што мисли о Марусиу Богуславка, су заслужили да светској књижевности.